Најистакнутији део Музеја кошарке биће Хол славних, где ће посебно место имати три највеће легенде чачанске кошарке – Радмило Мишовић, Драган Кићановић и Жељко Обрадовић
Многи Чачани тврде да се сваки житељ овог града разуме макар у један спорт: кошарку. Град у коме су поникли Драган Кићановић, Жељко Обрадовић, Радмило Мишовић и многи други, живи за кошарку, без обзира на то да ли је реч о навијачима највећег – Борца, најжилавијег – Железничара или женског, али не мање озбиљног клуба, Градац.
Прошло је стотину година откако је у Србији одиграна прва кошаркашка утакмица. Истина, у Београду, а не у Чачку. Ипак, у част века кошарке, као и у част свих легенди које су поникле између кошева овдашњих клубова, у нашем граду се 18. децембра отвара први Музеј кошарке у Европи!
Музеј ће бити смештен у некадашњој Соколани, најстаријој згради тог типа, саграђеној 1914. године, у време Краљевине Србије.
То је зграда која је после Другог светског рата преименована у “ДТВР Партизан”, а у њој је 1945. године одиграна прва кошаркашка утакмица у Чачку.
Најистакнутији део Музеја кошарке биће Хол славних, где ће своје место наћи многи заслужни кошаркаши Чачка, а посебно место имаће три највеће легенде чачанске кошарке – Радмило Мишовић, Драган Кићановић и Жељко Обрадовић, који ће имати своје легате.
Главна тема Музеја, на поставци у виду кошаркашког терена и трибина, биће историја чачанске кошарке. Она ће заузимати средишњи део изложбе и биће посвећена кошаркашима из Чачка који су играли у државним репрезентацијама СФР Југославије, СР Југославије, Србије и Црне Горе и Србије.
Будућа поставка имаће савремене музејске приказе, попут холограма, као и мултимедијалне садржаје који ће приказивати развој кошарке у Чачку и Србији и веома вредне експонате, као што је прва медаља коју је нека од југословенских репрезентација освојила на европским првенствима: реч је о сребрној медаљи јуниорске репрезентације СФРЈ која је освојена 1968. у Шпанији. У тој репрезентацији играли су Чачани Драган Ђукић и Садик Зејниловић, чија ће медаља бити изложена у Музеју кошарке.
Одлука да Музеј кошарке буде у згради Соколане је логична: осим је реч о најстаријем спортском објекту у граду, на том простору је постављен први кошаркашки терен на коме је одиграна прва кошаркашка утакмица у граду.
Простор је адекватан и по томе што ће са осталим околним објектима чинити музејски комплекс, важан, не само за даљи културни живот Чачка, већ и за његову туристичку понуду.
ПОМОЗИМО ПОСТАВКУ МУЗЕЈА
Хроничар чачанске кошарке, др Зоран Антоновић поклонио је будућем Музеју кошарке и четири заставице кошаркашких тимова који су у сезони 1979/1980. играли са Борцем у европском Купу Радивоја Кораћа: Fluis (Белгија), ASPOA (Тур, Француска), Antonini (Сијена, Италија) и Hapoel (Тел Авив, Израел).
Он је позвао и све некадашње играче и заљубљенике у ову игру да чачанском, јединственом Музеју кошарке помогну да унапреди поставку.
СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО ОД ЈЕДНЕ ЖЕНЕ
Иако је наш град изнедрио до сада више од 50 репрезентативаца (Кићановић, Обрадовић, Мишовић, Ивановић, Теодосић, Савановић, Ђукић, Зејниловић…), и био једини град после Београда са клубом који се такмичио у савезном рангу 23 сезоне, прва особа која се из Чачка бавила кошарком била је – Љиљана Гавриловић.
Љиљана је била чланица Соколског друштва и 1940. године је из Чачка отпутовала “Ћиром” за Сарајево да би присуствовала течају ове игре и тако постала пионир кошарке у нашем граду.
